Problem koji opisujete predstavlja fundamentalnu kontradikciju kapitalističkog načina proizvodnje, poznatu u klasičnoj i marksističkoj ekonomiji kao "tendencijski pad profitne stope" i "kriza hiperprodukcije". Srž apsurda leži u tome što individualna racionalnost svakog proizvođača (smanjenje troškova kroz automatizaciju i niže plate) vodi ka kolektivnoj iracionalnosti sistema, gde niko nema kupovnu moć da konzumira proizvedena dobra. Ovaj proces se može posmatrati kroz prizmu ekonomske teorije, kibernetike i filozofije, gde automatizacija vođena veštačkom inteligencijom (AI) deluje kao katalizator koji sistem gura ka kritičnoj tački zasićenja ili potpunog sloma tradicionalnog tržišnog modela.[1] [2]

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

Logička dekonstrukcija ovog problema odvija se u nekoliko faza. Prvo, konkurencija primorava proizvođače da investiraju u fiksni kapital (mašine, AI) kako bi povećali produktivnost i smanjili varijabilni kapital (plate radnika). Drugo, kako udeo ljudskog rada opada, opada i novčana masa koja se kroz plate vraća u sistem potrošnje. Treće, kada AI preuzme planiranje i proizvodnju, dolazimo do paradoksa: efikasnost je maksimalna ($Supply\to \infty$), ali je efektivna tražnja minimalna ($Demand\to 0$) jer su potrošači (bivši radnici) istisnuti iz procesa sticanja dohotka.[3] [4]

Pitanje da li ovaj fenomen liči na Diracov impuls ($\delta (t)$) ili prelazak kvantiteta u kvalitet zahteva dublju analizu:

1. Diracov impuls ($\delta$-funkcija): U matematici i fizici, Diracov impuls predstavlja funkciju koja je nula svuda osim u jednoj tački, gde je beskonačno velika, ali je njen integral jednak jedinici. U ekonomskom smislu, trenutak kada AI preuzme potpunu kontrolu uz nultu zaposlenost može se posmatrati kao singularitet ili impuls. To je tačka u kojoj tradicionalne ekonomske varijable (poput cene rada) gube smisao jer postaju nula, dok produktivnost teži beskonačnosti u tom specifičnom momentu tranzicije.[5] [6]

2. Prelazak kvantiteta u kvalitet (Hegelov/Marxov zakon): Ovo je precizniji opis dugoročnog procesa. Postepeno povećanje automatizacije (kvantitet) u jednom trenutku menja samu prirodu tržišta (kvalitet). Tržište prestaje da bude mehanizam razmene zasnovan na radnoj teoriji vrednosti i mora se transformisati u nešto drugo, poput univerzalnog osnovnog dohotka (UBI) ili post-skasnog društva (post-scarcity economy), jer stari sistem više ne može da funkcioniše pod sopstvenim pravilima.[2] [7]

Rešenje ovog apsurda u realnom svetu zahteva napuštanje modela gde je opstanak pojedinca vezan isključivo za prodaju sopstvenog rada. Ako AI proizvodi sve, a niko nema novca da kupi, profit prestaje da postoji kao kategorija jer nema realizacije vrednosti na tržištu. Dakle, sistem se ili urušava u duboku depresiju (impulsni slom) ili evoluira u novi kvalitet gde se distribucija dobara vrši mimo tradicionalnog tržišnog mehanizma cena.[1] [8]