U Srbiji, proces postavljanja i imenovanja direktora škole je regulisan zakonom i uključuje više aktera. Direktora škole imenuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: ministar) na period od četiri godine, na predlog Školskog odbora. [1] [2]

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

Procedura započinje raspisivanjem konkursa za izbor direktora. Školski odbor, kao organ upravljanja u školi, raspisuje javni konkurs za izbor direktora. Nakon isteka roka za prijavu, Školski odbor razmatra pristigle prijave i utvrđuje listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa. Zatim, Školski odbor obavlja razgovor sa kandidatima i utvrđuje predlog za imenovanje direktora. Ovaj predlog se dostavlja ministru prosvete. [1] [2]

Uloga Nastavničkog veća i Saveta roditelja:

• Nastavničko veće daje mišljenje o kandidatima za direktora. Ovo mišljenje nije obavezujuće za Školski odbor, ali se uzima u obzir prilikom donošenja predloga. [1] [3]
• Savet roditelja takođe daje mišljenje o kandidatima za direktora. Kao i mišljenje Nastavničkog veća, ni ovo mišljenje nije obavezujuće, ali se razmatra. [1] [3]

Kandidati koji imaju prednost:

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje uslove koje kandidat mora da ispunjava da bi bio izabran za direktora. Neki od ključnih uslova su:

• Visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) ili na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine. [1]
• Dozvola za rad nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika. [1]
• Najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja. [1]
• Posedovanje psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. [1]
• Da nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje. [1]
• Položen ispit za direktora ustanove. [1]

Iako zakon ne definiše eksplicitno "prednost" u smislu bodovanja, kandidati koji poseduju dodatne kvalifikacije, iskustvo u rukovođenju, kao i oni koji predstave kvalitetan program rada i razvoja škole, mogu biti percipirani kao jači kandidati. Mišljenja Nastavničkog veća i Saveta roditelja, iako neobavezujuća, mogu imati uticaj na odluku Školskog odbora. [1] [3]

Kandidati "poslati iz ministarstva" ili po predlogu Nastavničkog veća:

Zakon ne predviđa direktno slanje kandidata "iz ministarstva" niti da Nastavničko veće direktno predlaže kandidate za imenovanje. Proces je javan i zasnovan na konkursu. Međutim, ministar ima diskreciono pravo da ne prihvati predlog Školskog odbora i da imenuje drugog kandidata sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa, ili da poništi konkurs i naloži raspisivanje novog. [1] [2] U praksi, ovo može dovesti do situacija gde se tumači da ministarstvo ima značajan uticaj na konačnu odluku.

Zaključak:

Konačnu odluku o imenovanju direktora škole donosi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na predlog Školskog odbora, uz prethodno pribavljena mišljenja Nastavničkog veća i Saveta roditelja. [1] [2]