Nažalost, precizni i uporedivi podaci o broju umrlih žena zbog kasne detekcije raka dojke, broju izlečenih od raka dojke i broju žena žrtava nasilja, izraženi u procentima na 1000 ljudi u Srbiji za poslednjih pet godina (2020-2024), nisu lako dostupni u jedinstvenoj formi iz javno objavljenih izvora do danas, 18. novembra 2025. godine. Postoje podaci o incidenciji i mortalitetu od raka dojke, kao i podaci o prijavljenom nasilju, ali njihovo direktno poređenje i izražavanje u traženim procentima zahteva složenu analizu i pristup detaljnim registrima koji nisu uvek javno dostupni u agregiranom obliku.

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

Međutim, možemo pružiti uvid u dostupne informacije i metodologiju za približnu procenu, uzimajući u obzir da će konačni procenti biti indikativni, a ne apsolutno precizni zbog ograničenja podataka.

Rak dojke u Srbiji

Mortalitet od raka dojke: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Agencije za istraživanje raka (IARC) kroz projekat GLOBOCAN, rak dojke je vodeći uzrok smrti od raka kod žena u Srbiji. U 2020. godini, procenjeno je da je u Srbiji bilo 1.782 smrtnih slučajeva od raka dojke.[1] Iako su ovo podaci za 2020. godinu, trendovi se obično ne menjaju drastično iz godine u godinu. Za preciznije podatke za poslednjih pet godina, bilo bi potrebno konsultovati najnovije godišnje izveštaje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Izlečenje od raka dojke: Stopa preživljavanja od raka dojke je ključni pokazatelj uspešnosti lečenja. Petogodišnja stopa preživljavanja od raka dojke u razvijenim zemljama kreće se oko 80-90%, dok je u zemljama u razvoju niža. U Srbiji, podaci o stopi preživljavanja nisu uvek javno dostupni u detaljnoj formi. Međutim, rano otkrivanje značajno povećava šanse za izlečenje. Nacionalni program za skrining raka dojke u Srbiji je pokrenut, ali njegova pokrivenost i efikasnost variraju.[2] Pretpostavlja se da je broj izlečenih žena značajan, ali direktan broj ili procenat izlečenih u odnosu na ukupan broj obolelih nije lako dostupan za poslednjih pet godina.

Kasna detekcija: Kasna detekcija raka dojke direktno utiče na stopu mortaliteta. U Srbiji, kao i u mnogim zemljama, svest o važnosti samopregleda i redovnih mamografskih pregleda je ključna. Nedovoljna pokrivenost skriningom i strah od pregleda mogu dovesti do kasne dijagnoze. Nema direktnih javno dostupnih podataka o broju umrlih isključivo zbog kasne detekcije, ali se pretpostavlja da značajan deo smrtnih slučajeva nastaje zbog uznapredovale bolesti pri dijagnozi.

Nasilje nad ženama u Srbiji

Broj žrtava nasilja: Nasilje nad ženama je ozbiljan problem u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva unutrašnjih poslova, broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici (koje dominantno pogađa žene) je značajan. Na primer, u 2023. godini, MUP je podneo 11.458 krivičnih prijava za nasilje u porodici, a izrečeno je 20.200 hitnih mera zaštite od nasilja u porodici.[3] Ovi podaci se odnose na prijavljene slučajeve, a stvarni broj žrtava je verovatno veći zbog neprijavljivanja.

Femicid: Najekstremniji oblik nasilja nad ženama je femicid. Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji je u 2023. godini ubijeno najmanje 28 žena u partnerskom i porodičnom nasilju.[4] Za period od 2020. do 2024. godine, ukupan broj femicida bi bio zbir godišnjih podataka.

Poređenje i procenti na 1000 ljudi

Da bismo izrazili ove podatke u procentima na 1000 ljudi, potrebna nam je procena ukupnog broja stanovnika Srbije. Prema poslednjem popisu iz 2022. godine, Srbija ima 6.647.003 stanovnika.[5] Za potrebe ove analize, koristićemo prosečnu populaciju za poslednjih pet godina, koja je približno 6,8 miliona (uzimajući u obzir blagi pad populacije).

Približna procena za 2020. godinu (kao primer):

• Mortalitet od raka dojke:
  • Broj umrlih žena od raka dojke (2020): 1.782[1]
  • Procenat na 1000 ljudi: $\frac{1782}{6,800,000}\times 1000\approx <b>0.26</b>$ na 1000 ljudi.

• Žrtve nasilja (prijavljeni slučajevi, 2023. kao primer):
  • Broj krivičnih prijava za nasilje u porodici (2023): 11.458[3]
  • Procenat na 1000 ljudi: $\frac{11458}{6,800,000}\times 1000\approx <b>1.68</b>$ na 1000 ljudi.
  • Broj izrečenih hitnih mera zaštite (2023): 20.200[3]
  • Procenat na 1000 ljudi: $\frac{20200}{6,800,000}\times 1000\approx <b>2.97</b>$ na 1000 ljudi.

Zaključak o direktnom poređenju:

Direktno poređenje broja umrlih zbog kasne detekcije raka dojke i broja izlečenih od raka dojke sa brojem žena žrtava nasilja u procentima na 1000 ljudi je kompleksno zbog prirode dostupnih podataka.

• Broj umrlih od raka dojke (uključujući i one zbog kasne detekcije) je značajan, ali je generalno niži od broja prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama.
• Broj izlečenih od raka dojke je verovatno veći od broja umrlih, ali precizni podaci o stopama izlečenja nisu lako dostupni u javnosti za Srbiju.
• Broj žena žrtava nasilja (prijavljenih slučajeva) je značajno veći od broja smrtnih slučajeva od raka dojke. Važno je napomenuti da se ovde radi o prijavljenim slučajevima nasilja, a ne o smrtnim ishodima nasilja (femicid).

Za preciznije podatke za poslednjih pet godina (2020-2024), bilo bi neophodno:

1. Pristupiti godišnjim izveštajima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za detaljne podatke o incidenciji, mortalitetu i, ako su dostupni, stopama preživljavanja od raka dojke.
2. Pristupiti detaljnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog javnog tužilaštva o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i femicidima za svaku godinu pojedinačno.
3. Koristiti precizne podatke o populaciji Srbije za svaku godinu u navedenom periodu.

Bez ovih detaljnih i agregiranih podataka, svaka procena bi bila indikativna. Međutim, na osnovu dostupnih informacija, može se zaključiti da je broj žena koje su žrtve nasilja (prijavljeni slučajevi) značajno veći od broja žena koje umiru od raka dojke, čak i uzimajući u obzir kasnu detekciju.