Da, u Srbiji postoji mogućnost takozvanog "građanskog hapšenja", koje ne sprovode zvanični organi poput policije ili suda, već bilo koje lice koje zatekne drugog pri izvršenju krivičnog dela.[1] [2] [3] [4] Ovaj institut je pravno regulisan Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) Republike Srbije, konkretno članom 292.[2] [3]

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

Pravni okvir i terminologija

Iako se u javnosti najčešće koristi izraz "građansko hapšenje", formalni pravni termin u Zakoniku o krivičnom postupku je "hapšenje pri izvršenju krivičnog dela".[2] Ovaj institut nije regulisan posebnim zakonom, već je deo ZKP-a.[2] Član 292. ZKP-a jasno propisuje da "Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti."[2] [3] [4]

Uslovi i obaveze

Građansko hapšenje je dozvoljeno samo pod strogim uslovima:

1. Zatečenost pri izvršenju krivičnog dela: Lice mora biti zatečeno u samom činu izvršenja krivičnog dela ("in flagrante delicto") ili neposredno nakon njega, na primer, prilikom bega sa mesta zločina.[2] [5]
2. Krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti: Građansko hapšenje je moguće samo za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.[1] [2] [3] [4] [5] To uključuje većinu dela iz Krivičnog zakonika, kao što su dela protiv života i tela, imovinska dela (krađe, razbojništva), dela protiv polne slobode, javnog reda i mira, nasilničko ponašanje, ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, silovanja i porodično nasilje.[3] [5] Izuzeci su, na primer, oštećenje privatne imovine ili laka telesna povreda, koja se ne gone po službenoj dužnosti.[4]
3. Neposredna predaja nadležnim organima: Uhapšeno lice se mora odmah predati javnom tužiocu ili policiji.[2] [4] Ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa.[2] [5] Rok od osam sati za sprovođenje uhapšenog lica pred javnog tužioca počinje da teče od trenutka građanskog hapšenja.[4]

Razlika u odnosu na policijsko hapšenje

Ključna razlika je u tome što policijsko hapšenje vrše ovlašćena službena lica po nalogu tužioca ili suda, dok je građansko hapšenje izuzetak, ograničeno na situacije kada je neko zatečen u izvršenju krivičnog dela.[2] [5] Policija, za razliku od građana, ne donosi rešenje o hapšenju, već sastavlja izveštaj, a kontrola zakonitosti policijskog postupanja se ostvaruje pred javnim tužiocem.[5]

Oprez i srazmerna upotreba sile

Građani koji sprovode građansko hapšenje moraju biti izuzetno oprezni i voditi računa o srazmernoj upotrebi sile.[2] [3] Primena sile mora biti srazmerna i neophodna da bi se izvršilac predao nadležnima.[3] [5] Postoji "tanka linija" između građanskog hapšenja, napada i nužne odbrane, te prekomerna upotreba sile može dovesti do toga da onaj ko sprovodi hapšenje postane prekršilac zakona.[3] Građani imaju iste obaveze u pogledu poštovanja prava uhapšenog kao i policija.[1]

Primeri iz prakse

Kao primer građanskog hapšenja navodi se događaj iz Novog Sada 2018. godine, kada je nekoliko mladića savladalo lice koje je pokušalo da ukrade vozilo.[1] Takođe, zabeleženi su i drugi slučajevi, poput onog koji je izvršio lider pokreta Kreni-Promeni, Savo Manojlović.[3]