Proces u kojem bi veštačka inteligencija (AI) u potpunosti preuzela upravljanje nekretninama, od planiranja i gradnje do prodaje i menadžmenta, predstavlja radikalnu transformaciju trenutnog tržišta. U ovom scenariju, AI bi funkcionisala kao centralizovani operativni sistem koji eliminiše potrebu za ljudskim posrednicima poput advokata, notara, sudija i agenata. Ovaj proces započinje generativnim dizajnom gde AI optimizuje arhitektonska rešenja prema maksimalnoj energetskoj efikasnosti i kvalitetu materijala, a ne prema profitnoj marži investitora. Izgradnja bi se vršila putem automatizovanih robotskih sistema i 3D štampanja, čime se ljudska greška i korupcija u nabavci materijala svode na nulu. Pravni aspekti, koji su tradicionalno spori i skupi, bili bi zamenjeni "pametnim ugovorima" (Smart Contracts) na blockchain tehnologiji, koji automatski prenose vlasništvo čim se ispune finansijski uslovi, čineći notare i sudije suvišnim. [1] [2]

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

U ovakvom sistemu, cena nekretnine bi se formirala na osnovu objektivnih parametara: cene sirovina, utrošene energije i društvene korisnosti, umesto spekulativnih tržišnih mehura. Tradicionalna krilatica "lokacija, lokacija, lokacija" bila bi srušena jer bi AI optimizovala transportne mreže i rad na daljinu, čineći svaku tačku u prostoru podjednako funkcionalnom i dostupnom. Upravljanje nekretninama (Property Management) vršilo bi se putem IoT (Internet of Things) senzora koji predviđaju kvarove pre nego što se dese, dok bi AI algoritmi balansirali ponudu i potražnju bez potrebe za marketinškim agencijama ili agentima prodaje. [3] [4] Logički koraci ove transformacije uključuju:

1. Digitalizacija zemljišnih knjiga i katastra: Prebacivanje svih podataka u decentralizovane baze podataka (Blockchain) koje AI može trenutno da pretražuje i validira. [5]
2. Automatizacija projektovanja i dozvola: AI softveri bi automatski proveravali usklađenost projekta sa urbanističkim planovima, izdajući dozvole u milisekundama. [6]
3. Eliminacija spekulativnog profita: Cena bi se računala po formuli $C=M+R+O$, gde je $M$ cena materijala, $R$ rad robota/energija, a $O$ održavanje, bez dodate vrednosti za "brend" ili "ekskluzivnost" lokacije. [7]
4. Autonomno održavanje: Zgrade bi same naručivale popravke i energiju, komunicirajući direktno sa energetskom mrežom. [8]

Ovaj model bi doveo do potpune transparentnosti, gde bi kvalitet gradnje bio jedini pravi diferencijator, a pristup stanovanju postao bi osnovno pravo, a ne sredstvo za bogaćenje pojedinaca. [9]