Jump to
Related Questions Videos Web Results

Материјалистичка дијалектика, као филозофски метод који је развио Карл Маркс и Фридрих Енгелс, а касније разрадио Владимир Лењин, представља кључни елемент марксистичке теорије. Она се фокусира на проучавање развоја природе, друштва и мишљења кроз унутрашње супротности и њихово разрешавање.[1] Иако се често говори о "законима" материјалистичке дијалектике, важно је напоменути да се они не схватају као ригидни природни закони, већ као опште методолошке смернице за разумевање промена и развоја.[2]

According to www.iAsk.Ai - Ask AI:

Четири закона материјалистичке дијалектике су:

  1. Закон јединства и борбе супротности (или закон јединства и међусобног продирања супротности): Овај закон тврди да све појаве и процеси садрже унутрашње, међусобно искључиве, али и међусобно повезане супротности. Развој настаје из борбе ових супротности, где једна страна не може постојати без друге. На пример, у друштву постоји супротност између рада и капитала, или између производних снага и производних односа. Њихова интеракција и борба покрећу друштвени развој.[3] [4] Овај закон је често сматран "језгром" дијалектике, јер објашњава извор самопокретања и развоја.[5]
  1. Закон преласка квантитета у квалитет и обрнуто: Овај закон објашњава како се постепене, кумулативне квантитативне промене, када достигну одређену тачку, изненада претварају у суштинске, квалитативне промене. И обрнуто, квалитативне промене могу довести до нових квантитативних промена. На пример, загревање воде (квантитативна промена температуре) доводи до кључања (квалитативна промена у гасовито стање). У друштвеном контексту, нагомилавање незадовољства и сиромаштва (квантитативне промене) може довести до револуције (квалитативна промена друштвеног поретка).[6] [7]
  1. Закон негације негације: Овај закон описује спирални карактер развоја, где се старија форма не једноставно уништава, већ се њени позитивни елементи чувају и интегришу у нову, вишу форму. Нова форма, пак, такође садржи унутрашње супротности које ће довести до њене негације и појаве још више форме. То није једноставно враћање на старо, већ развој на вишем нивоу, који укључује елементе претходних фаза. На пример, у развоју филозофије, теза (првобитна идеја) се суочава са антитезом (супротном идејом), а њихова синтеза (нова идеја) представља негацију негације, која је богатија и свеобухватнија.[8] [9]
  1. Закон универзалне повезаности и међузависности: Иако се често не наводи експлицитно као један од "три главна закона" дијалектике, многи теоретичари га сматрају имплицитним и фундаменталним принципом материјалистичке дијалектике. Овај закон наглашава да су све појаве у природи и друштву међусобно повезане и међузависне. Ништа не постоји изоловано; сваки елемент је део ширег система и утиче на друге елементе, и обрнуто. Разумевање било које појаве захтева њено сагледавање у контексту њених веза са другим појавама.[10] [11] Овај закон је кључан за холистички приступ анализи стварности, супротно метафизичком схватању које посматра ствари изоловано.[12]

Ови закони пружају оквир за анализу друштвених, природних и мисаоних процеса, наглашавајући динамичност, променљивост и унутрашњу контрадикторност као покретачке снаге развоја.[13]

Authoritative Sources

  1. Materialist Dialectics. [Marxists.org]↩
  2. Dialectical Materialism. [Stanford Encyclopedia of Philosophy]↩
  3. The Law of the Unity and Struggle of Opposites. [Marxists.org]↩
  4. Engels, F. (1878). Anti-Dühring. [Marxists.org]↩
  5. Lenin, V. I. (1915). On the Question of Dialectics. [Marxists.org]↩
  6. The Law of the Transformation of Quantity into Quality and Vice Versa. [Marxists.org]↩
  7. Hegel, G. W. F. (1812). Science of Logic. [Hegel.net]↩
  8. The Law of the Negation of the Negation. [Marxists.org]↩
  9. Marx, K. (1867). Das Kapital, Volume I. [Marxists.org]↩
  10. Dialectical Materialism: An Introduction. [Philosophy Now]↩
  11. The Principles of Dialectical Materialism. [Socialist Appeal]↩
  12. Materialist Dialectics and the Unity of Science. [Science & Society]↩
  13. Fundamentals of Marxism-Leninism. [Progress Publishers]↩

Answer Provided by iAsk.ai – Ask AI.

Sign up for free to save this answer and access it later

Sign up →